Црква Свети Стефан у Rooty Hill-у још једном одушевила госте: Фестивал младости, талента и дружења

Фестивал у организацији Црквено-школске општине Свети Стефан у Rooty Hill-у полако се намеће као важно место окупљања српске заједнице. По трећи пут заредом, прошле суботе, у порти цркве Свети Стефан, окупили су се Срби и пријатељи Срба да прославе нашу Веру, заједништво, младост италенат.

Фестивал је отворио свештеник храма, отац Александар Ивановић, освештавањем новоизграђеног дечијег игралишта. Дечије игралиште у црквеној порти залог је будућности и обећање да је црква спремна да брине о Србима који се на овом тлу рађају као трећа и четврта  генерација. Велики број деце који је присуствовао фестивалу, управо је највише времена провео на овом игралишту, као и на другим објектима који су за ову прилику били постављени око цркве.

Сунчан и топао дан, али и богат програм, привукли су велики број посетилаца. Готово два пуна сата, на простору испред светиње смењивале су се фолклорне групе, у којима су најмлађи, али и они мало старији, показали како се негује српска култура и традиција. Учествовали су фолклорни ансамбли из цркава у Роотy Хилл-у, Wollongong-у, Blacktown-у и Српског центра Bonnirigg. Поред фолклорних наступа, публици су се представио и Црквени дечији хор из цркве Светог Ђорђа, Cabramatta. Под диригентском палицом протинице Јелене Ћећез, хор је извео песме „Христос Васкрсе“, „Празнично јутро“ и „Суза Косова“. За још једну фантастичну интерпретацију која је задивила публику била је заслужна Николина Стегњаић, која је отпевала песму „Весели се српски роде“. Никола Јокић, који је потекао из школе хармонике Драгана Вујадиновића, показао је своје умеће на хармоници, а Вукашин Јовановић је рецитовао Завештања Стефана Немање о цркви и пјесми и свирки. Како је велики жупан рекао, а публика срдачно поздравила и подржала, ваља пазити да нам пред кућом “никад не засвира туђа пјесма и не заигра туђе коло”. Управо та жеља и потреба да се одржи српска традиција, коло и музика, али и да се подсетимо колико талентоване и креативне деце имамо, биле су водиља организаторима, парохијанима из цркве Свети Стефан у Rooty Hill-у, да поред сада већ традиционалног и веома успешног сабрања којим се прославља српско-грчко пријатељство, а које нас очекује већ у септембру, у свој календар, али и календар наше шире заједнице, уврсте и овај Фестивал.

Већ су ове прве три године, у којима се учило и на грешкама и на успесима, али се истрајавало, показале да Фестивал израста у озбиљан догађај са идејом и визијом. Оно што смо сви већ знали јесте да су Срби истински домаћини који госте увек почасте добром традиционалном храном, али и разноврсношћу садржаја и понуде; то је на овогодишњем Фестивалу и потврђено. Међутим, гости су могли да виде и оно што понекад заборављамо: да када желимо, и када за то има добре воље, умемо да се удружимо, прискочимо у помоћ, дарујемо другима своје слободно време, енегрију, знање и умеће, и направимо сабрање, како отац Александар више пута помену, каквим црква Свети Стефан може да се поноси.

Људи се окупљају да ураде неки посао, али се сабирају да том послу дају смисао. Надамо се да ће се Срби на овом далеком континенту у годинама које су пред нама, сабирати и чешће и веселије. Rooty Hill већ обећава ново дружење у септембру, заједно са нашом православном грчком браћом.

Видимо се.

Др Милена Илишевић